Пастир

603

су томе послужшге за узров ове две околности: 1. Са свих страна мало бољих окружиГа наше внежевне долажаху нам писма од свештеника, у кошма гедногласна беше примедба да не идемо оним правцем кошм смо пошли разлажући добру и хрћаву страну нашег свештенства. „Нећемо ми плату“ хораше се са многих краГева наше земље; „даГте нам повеће парохиге и уредите да нам не пропада у народу оно, што заслужимо, па вам не тражимо боље плате.“ А 2., баш у оно исто вереме имадо смо међу нашом оностранском браћом свршен акт о томе, о чему смо ми били наумни говорити — акт систематипке плате свештеницима. Па шта виде смо отуда? Колико ми знамо пређашње стање тих наших српских свештеника и колико познагемо садашњи положаг њихов са уређеном сиетематичвом платом, ми видимо и чугемо од њих страшан протест и незадовољство. Има свештеника коги по по године дана не примаГу ни краГцаре од те плате, а има их вош се сасвим и одричу од примања зато, што им Ге вољом општине та плата до тог умаљена, да с њом ни су у стању подмирити нашрече своге потребе. На зар смо после овог ми смели у пркос ГавноГ истини продужавати наше чланве „о доброг и хрђаво! страни нашег свештенства“ у ономе иравцу, у коме смо одпочели? Зар не би то значило презрети с Гедне стране глас већине наших свештеника, кош према садашњем стању ствари неће плату систематичку, а с друге не користити се горким искуством наше браће оностранске, кога на практици увидеше да таГ начин помагања свештенству допринесе нешто горе нек што беше по староме? А осем тога зар немамо живи пример пред очима бедно стање наших нижих чиновника ограчених на Гедну саму систематичку плату ? .. Да, ми радиге пристадосмо да трпимо укор и прекор што те чланке не довршисмо, него да их довргпимо у ономе правцу у коме смо и сами доцниге предвидели страшне посљедице и по народ и по свештенство ....