Пастир

608

свог рођени, а уза то иримењиваше уредбе божанствене службе источне цркве, обреду латинскоме. Ос-ем овога слабо се поклањала пажња на васпитање свештенетва удуху источне цркве и на из}чавање рођенога Гезика и у домаћим семинаригама, коГе беху уређене по латинском образу. С тога Ге нама сасвим природно, што Ге у уншатском свештенству преузео мах туђ елеменат над природним и над свогственим развитком живота. Отуда се родила одвратност у униГатскоме свештенству према свомн народности и произашло незнање у свему што се тиче источне цркве. Не гледећи на то, што су се у унгварско! семинариш предавали богословски предмети 1ош за владике АндриГе Бачинскога на народном Гезику, онет се после за недесет година нерадња на изучавању Гезика службеног и црквенског устава тако увукла (занемарило) код евештенства, да су опет они што свршише курс без свакога знања уетава и обреда источне цркве или код слабог њиховог старања сви добтали места у парохихама. С тога Гош и данас у многим местима сеоски ђ а Ц и превосходе свошм знањима парохшалне св 1 штенкке и служе им као вођи у вршењу жртава божанствени, и то тима свештеницима, кош су образовани у латинштини или маџарштини тако, да им нико несмо одрећи виши ступањ просвете и научности. С радосним узвиком предусреташе многи русини нову Гепоху, коГа засишу после 1849. г. држећи да 1е дошло ишчекивано доба народног живота, кош 1е њима одузет вековским робством (гажењем;) да Ге (ускрсла) сванула благотворна зора народњег образовања, окољеног туђим елементима. 11а шта би? Да ли се збише те наде? Да ли се испунише њихова очекивања ? Да ли постигоше жеље (цељи) за своГе труде ? Ал баш ни учему. Наде њихове пропадаху у самоме зачетку; плодови њихове делателности тек само толико уродише, у колико бише погажени; поданичка њихова верност назва се нодозрива, духовне радње њихове