Пастир

612

Рим у оно време беше достигао до великог ступља енаге и силе. Скоро цео тада познати свет беше подчињеи овом грдном колосу. Бити римским грађанином, свуда се сматрало за велику почаст; са сви1у страна стицаху се богаства у иространу и величанствену ову престоницу света. Но покраГ све ове с1а1ноће, по краГ свега овог накита, унутрашње стање Рима беше веома жалостно. Историци тога доба кош оиисиваху римско друштво, представљагу нам ужасну слику разврата, суровоети и потпуне безнараветвености. И зииста, из незнабошког богоноштовања нте се могао ни развити чист и сталан наравствени закон, на и ако се у незиабожачко! Грчко! 1авља1у бар неке у блажавагуће црте његове; там ми додуше, видимо поетогане тежње к достижењу истине и взлико умно делање. И у Риму у прва времена његовога суштаствовања, бегаху нека добра дела, као: Гунаштво, постоганство, простота нарави, пламтећа љубав к отаџбини. За старог римљанина, отачанство, част и слава отачанства, бе1аше нешто што 1е на!мили1е на свету; обште дело беше за њих важни!е и прече од свакога свог песебног дела. Ова ватрена љубав к отаџбини узвишавала Ге дугау удаљавагући од ње, личне страсти и користољбље: она 1е уливала постошне тежње и висока, самопожртвовања. Но сад 1е све то већ давно изчезло! Богат и раскошан некад Рим показуГе сад жалостно гледитте онога унутрашњег опадања, ко!е 1е проузроковало и спољашну пропаст импери!е. У његових грађана нема већ више оне пређашње љубави према отачанству ; она Ге замењена хладном рввноду. душноћу; сваки се брине само о своим угодностима; страст и грамзење за новцем , раскошству, забавама, изтисла 1е била из душе све, што беше добро и узвишено. Унравитељи Рима, желећи само да оснаже своГу власт, подиомагаху Гош сва ова зла: они забвљаху народ сГашим гледшптама и увеселењима; раздаваху забадава хлеб, да би задобили уважеше код њега; ласкаху му свима страстима, како би