Пастир

613

еамо могли слободниГе господарити над исквареним и униженим подашицима свошм. Ниге човек кадар да представи што ниже и р}?жшпе, до што беше живот ових старих римљана. Разњежени од самог детињства одвећ великим лењствовањем и раскошношћу, они се гнушаваху и наГмањег труда, мислећи само о забавама и весељама и не иризнавагући никакве наравствене законе, нити какве дужности. Усред тужног и безкорисног овог живота гинуле су све душевне и умне силе, што их Бог даге човеку ради усанршавања и употреблења на оишту корист. Богати римљани радо су се китиди, као женскиње, шашим накитима и мирисављим помадама, и већу част од дана провођаху у раскошним весељама, предавагући се ншанству и гадноГ неумерености у 1елу. Тежко те и керовати, колико се на то трошило новаца! Понекад гедан ручак или вечера коштали су неколико ототина хиљада дуката, стечених неправдом; 1 ер римљани, ночем беху страстни у раокошству и савршено безнарвствени, не мотрише на етредства кошма се паре теку; служба грађанска беше за њих само средство да се дође до богаства, званша и дужности продаване су, судше трговаше законом; управитељн провинцша сабираху страшне капитале угњетввањем и неправдом. Ма колико да 1е велики раскошлук сада међу богатим људима, опет се он не може ни нагмање успоредити са оним раскошлуком, што Ге био у Риму. Понекад Ге цео годишњи тфиход из целе провинцше трошен на хедно само схатно весеље римски богаташ нше знао за границе у своим жељама. Његове палате блистале су у злату и сребру; многоброши робови служили су ‘његове госте, кош су изваливши се на богате простирке опиГали се скупоценим винама из златних сасуда, украшених бисером и драгим камењем. НаГмилше забаве римљана бехаху Гавна позоришта, као: театралне представе коњске трке, борења (гладшатора) бо-