Пастир

625

напротив ма1ке ко1е не би биле одарене осећчњем втатеринске дужности према свошг деци и ие би се трудиле о тењу и његоваљу њиховом за време њахове детињске слабости, са одушевлењем и предосторожношћу њежне магке, коге непозна1у ни љубав према деци ни законе старања о њима, зар се не лишаваГу права на љубав детињску, поштовање и благодарност? У однопшу к тим машама сасвим 1е узалуд било доказивати то, да оне имаГу подпуно право благослова а нарочито проклества, над непокорном децом свогом; гер у деци то, што може изазвати на њих клетву изсдабог и раздраженог материног срца, плод Ге поступака саме матере са свогом децом. Треба знати, да вапиГућу клетву таквих матера, неће ни саслушати свагда суд божш, ако кад и чуге, а неће на добро бити ни оног магци , кога куне , зато, што проклињући децу за њихове поруге и обиде, зар непроклиње мати у истом случагу и себе саму као виновницу проклетог злословља и увреде? Бог-зна каква Ге била у дужности и материнском осећању та мати, коГа Ге проклела десеторо деце своге и ко Ге био кривљи у поступку против њеног старигег сина, и равнодушности остале деце — она, или деца; но пазите шта Ге било с матером, пошто Ге суд божи преклоњен вапигућим клетвама? иоразио децу њену! и каква ге била последња судба саме деце?! „Мати наша“ прича Гедан од ових несрећних . „видећи до чега нас Ге довела своим проклеством ниГе могла дуго да сноси прекоре своГе савести, и ругу од људи, па зато се обеси и тако грозним начином сврши свог жалосни живот.“ * **) ) А деца? За троге њих зна се , да су после неколико годишњега свога страдања исцељени били на гробовима мученика и угодника божигх * *) *) Види тамо у блаж. Августина. **) За остале незна ее ништа но може се миелити, почем су Гедним судом поражени, да еу истом милоети и помилованц.