Пастир

626

Страшно 1 е и опасно право материнског проклеетва. Мати, коГа децу своГу проклиње, не наличи ли често на тога безумца кои се стара потопити сапутнике на исто1 лађи , на копн и сам плови? Бог-зна кош од њих исплива и спасе се од потопа. Кад тужно и раздражено срце матере побуди њу да произнесе над иустошним и непокорним дететом реч проклества, нева се заустави тада мати за 1едну минуту и помисли, да ли Ге она тада испунила безпрекорно дужност и позив материнсве љубави односно на то дете, и да ли се неће изречена клетва повратити и на њену главу? Бог Ге наш Бог љубави и милосхи к нама грешнима премда ге он Бог и нагвише правде; учиш се образ облачи, и коме подражава мати, во!а куне децу сво1у? Не у божиш и не Богу... . не оправдано зло, и непрегорљиву увреду од стране пустошне деце, — матери 1е боље да остави вољи и суду божиГем, него их терати на суд раздраженог срца и материнске клетве; суд Ге божн мудриш и справедљивиш од суда људскога. Но обратимо се на расуђивање о материнсвоГ љубави. о њеном вишем нравственом значаГу и позиву. Ваља нам знати, да код свигу високих свогстава материнске љубави, само по себи то чуство Ге, чуство наГживље и наиаче пред свима животињским осећашма. Но човек ниге само животно и васпитање детета његовог, ниГе то што одгаивање животиње. По овоме, за разумно нравствено, а Гошт више за хришћанско васпитање деце употреба љубави материнске у пределима природним и поГавима тога чуства, неће бити довољна — премда и довољна бива, за дете, док се у њему продужава само развшање физчно , и не одпочињу привикавати се вишем љуцком животу. У другом случагу, материнска љубак треба да д1еГству1е са здравом расудом и познавањем више дужности и позива материнског, па често да се и подчињава њима — тако ди