Пастир

627

љубав материна треба да се наоружа благоразумном строгошћу хришћанске васпитачице. Неправилна употреба материске љубави са стране нравственог васпитања деце бива тада, кад мати држи, да Ге већ краГ брига њене материнске љубави, чим дете изађе из детињскога доба. У таквом случагу мати, надггедаГући , и окружаваГући децу сво1у 1еднаком љубављу и ревношћу, оставља нравствено развиГање самом себи и случашостима обичног тока живота. Напротив тек одатле се започиње нравствена дужност материнске љубави у целом пространству њеном: не дЗшл ли боишд Угстк тћлл, одеждл пифи? (Мат. 6, 25.) По овоме кад се старање материнско завршу1е о гелу, одећи и храни, тада љубав материнска позива се на старање о души дететовог; шта Ге мати, шта Ге материнска љубав ? кад 1е она забринута само да дете њено буде здраво, одевено и сито, а не жели га видети човеком нравственим, добрим и истино побожним хришћанином ? а ако пак то жели онда ко више о томе треба да се стара, ако не отац и мати ?! Неправилна уботреба материнске љурави бива тада, кад мати са завршетком детињскога доба свога детета гош удвоГава и утрогава љубав и старања свога о њему, но при том све силе ума и срца свога обраћа на развиће у њему укуса у избору и употребљавању телесних задовољства, да му усвош таГ дух живота и те прилике, по кошма се у условном обичагу и иоретку оцењуГе сав рад и живот човека у овоме свету; на обогаћење његово са оним са чим га може начинити да буде примеран човек. Да ли се у томе састои дужност материнске љубави? Нека запита таква мати — питањем чнсте и здраве свести своГе материнско срце : како жели она видети своГе љубимче? да ли као човека само по у кусу света, или као доброга члана друштвеног нарочито као права хришћанина? Да ли жели она изаћи с децом пред Бога и рећи: се д32