Пастир

630

сво!у спрам деце по потреби здравога разума и више материнске дужности — позива; и шна у слепоГ љубави свогог к деци, показуГе им такав заклон и убежиште где она слободно и спокогно продужава1у своге зле навике и развтаГу рђаве наклоности кригући се и избегаваГући строги надзор оца и ваепитача. Не уважавање матере 1 есте горки плод тога уплива материнске љубави. Пустошна и дрска довек деца, пре свега и наГчешће показиваће се такима пред матером. Узалуд ће после тога бити тужбе њененадецу; Гер 1е не изменњив закон „што посегеш , то кеш и ложњети.“

Па и женскиње су са задовољством присуствовале на тим гледиштама, оне у Риму беГаху тако исто развратне и сурове, као и њихови мужеви ; живљаху у љености и суГети, и страсно љубљаху наките и 1авне забаве. Средњи и нижи редрви друштва били су такви исти, као и виши. И у њима ни си могао видети ништа, до ту исту равнодушност према слави и благу отачанства, ту исту безнаравственост, таГ исти разврат, ту исту суровост. Кра1ње убожество одклањало се раздавањем новаца и хлеба, што Ге понекад од поГединих лица, ко1а су желила, из користи своГе, задобити уважење код народа; дакле народ римски живио Ге доста безопасно, но у разврату и лењости. Он Ге мало знао за користан труд, што подржава снагу и трезвеност духа; поврх тога беше сугеверан и необразован: клањаше се само богаству и сили. Палате богаташа беГаху увек пуне гомилом прослака и улизица кош се стараху да ласкањем и угађањем измаме себи милостињу; у циркусима

посрбио

Л). !>ј)КИћ.

Сљеду1е додахак.