Пастир

631

и хиподрамама * *) народ се веселио крвавим гледиштама, кога 1е страсно љубио. А какво Ге стање било болних, сакатих и престарелих људи ? да ли Ге што-год чињено аа олакшање њихове судбе? Њихово Ге стање било веома жалосно; о њима се нико и нестараше. Љубав према ближњима нше могла имати места у таквоме друштву, ко1е беше развраћено и су1етно, па и предано користољубљу и празним забавама. У Риму се подизаху величаствене палате, театри и циркуси; ал у њему не беше ни болница, нити пак других портебних заведења за старце, за сакате и за децу. Сачуствовање и сажалење према беднима требало Ге да се развше из сасвим других начела, а не из оних, ко1а су признавана незнабожачим Римом. Но у Риму беше многоброгни гедан ред људи, кошх стање било Ге веома жалосно. То су били робови. Тежко Ге и преставити себи како беше ужасан њихов положа1; а њих беше доста и сувише. У палатама богаташа њих беше по кад-кад до десетак хиљада само за домаћу послугу, осем оних, кош се занимаху пољским радовима на пољеким добрима. Робови неимађаху никаквих грађанских права; они беху сопственост свога господара и сматрани су били не као личност, већ као ствар. Господар Ге могао поклањати их коме 1е хтео; могао их Ге лишити живота, не одговараГући за то ни суду ни икоме. Могао их 1е бацити зверовима за гело тек за гедан свог густ ради своге забаве; и сурови и развратни римљани подпуно се користише своим иеограниченим правима, и веома сурово поступаху са несрећним робовима! Страст римљана к крвавим гледиштама и ужасни положаГ њихових робова довољни су, да по 1 мнмо жалосно стање римског друштва у наравственом одношагу. И гле, усред нагвећега мрака незнабоштва, на1еданпут аасиГа зрак божанствене светлости; усред тог сугетног и развратног друштва зачуше се речи о љувави наспрам ближних, *) Здање за кошеке трке и забавне игре. *