Пастир

632

о праштању увреда, о молитви за непршатеље, о милосрђу, смирености, самопрегорењу ; пронесе се глас, да Ге сам син божш, заволевши свет, сишао на земљу, да покаже људима пут за у бољи живот, и да им даруГе вечно блаженство. Како Ге необична и чудна морала се учинити њима ова наука! колико ту надања, колико ли споко1ства морала Ге она улити у изнурена срца! Сви несрећни, остављени од римскога друштва без сваке помоћи и утехе, — с каквом су радошћу морали они дознати, да се о њима брине свемогући и преблаги Отац небески! с каквом су готовошћу морали они саслушати позив Спаситеља: „одите к мени сви^ што се трудите и што сте обтерећени, па ћу вас 1а утешити. Узмите мохе бреме на себе, и научите се од мене: Хер Ха сам кротак и смирен у срцу, па ћете наћи утеху душама вашим!“ Нагаосле каква ге морала бити радост и за све оне, што им су1етан живот шш не беше сасвим угушио добре тежње душе, ко1е еу се мучиле и страдале, живећи „без Бога у свету," и не надагући се добру,— кад су дознале, да се оне могу препородити за бољи живот, и већ на земљи живити за вечност! Хришћанска вера одпочела 1е нагаре да се распростире међу људима бедним и незнатним; и за доста дуго време ниГе привлачила насе пажњу правитељства и незнабожачкога друштва. Ови дуго гледаху на хришћане као какву гудегску секту, премда не сасвим са доброжелањем, но и без непршатељства; они за дуго немогаху да схвате, да ће хришћанска наука, проникнута љубављу имати много већу силу и утицац него искључив закон гудемжи. Господу се свидело да сачува од злобне пажње незнабожаца начела свете цркве сво1е у Риму, док се она увећавала и снажила унутрашње. И заиста 1е она међутим на миру растла и раснростирала се, измењуГући силом свогам живот и срца примивших веру, и уливагући им постоганство и неустрашљивост. Већ Ге бро1 хришћана био веома велики у Риму, кад су