Пастир

657

*

Људи рачунаГу себе изабраним и вазљубљеним народом божишм, приевагау ееби нраво, да су они нагближи к Богуи да они уживагу на1већа благодеања божиГа, и све ово чине на основу великих обећања божшх њиховим бцима. Но политичва ништавност, гарам туђих господара, разне грађанске незгоде , сазнање своге немоћи и безсиља — променити свог положац — све ово наносаше жестоки удар ГудеГском народу кош о себи тако високо мисљаше. Тежкоћа оваковог положаГа, бунтовала Ге по неки пут народ и изазивала народњи Фанатпзам — збацити са себе Гарам туђина. Ове буне, често беху узроком, те се рађаху нови нереди у народу, али од тих буна ни у колико народу не би олакшано, — већ на против, све му 1е горе и горе бивало. На чекање Месше — обећаног избавитеља, беху Гудеш усредсредили све своГе мисли. Они не истураху из свошх уста име Мееше, и сви са особитом пажњном изгледаху кад ће се Гавити признаци тог времена, кад Ге се имао погавити Мееша. Но оваГ МесиГа, у умовима народа Гудешког не бе1 аше онакав каквим га представљаху пророци. Народ находећи се у ропству и под туђинском владом, желио Ге видети у лицу Месше цара — ослободитеља и завоГеватеља. Ово нетрпељиво чекање мучи народ ГудеГски; он види пред собом будућег човека, кога ће Бог послатн потомцима Аврамовим и Давидовим, за то, да би ова1 посланик божиш избавио народ од политичког унижеша, отерао из ХудеГе туђе владаре, повратио народу божшем некадашњу његову независимост, основао за њега величанствено царство, учинио га господарем и владалцем земље, и покорио му сва суседна племена и народе под шегову власт. Ово су биле мисли, коГе су обмањивале народ, и не само прост, него и оне људе, кош су мало дубље умели мислити. Некакав таман покривач беше закрио очи ГудеГа, и они не разумеваху тог унутарњег избавлења коге готовљаше за њих промисао божш.