Пастир

662

ШТДМПДИНД НИКОЛЕ СТСФДНОВИЕА У ВЕОГРАДУ.

волели препирати се и доказивати ону премудрост кошг сами последоваху, и ко1у су тако рећи обожавали. Ова Финоћа, и мршавило садукешког рационализма, ни мало се недопадаше ГудеГском народу. Из узрока тога, секта ова шпе могла привлачити себи много присталица , а и кош се њог придружаваху, били су људи кош су и о лако примали туђинске обичаге, и на послетку људи, кош су били у стању живити не одвисно без ичте помоћи. У општинн (говори 1осиф ФлавиГе) они нису ништа радили, а кад су морали вршити неке државне послове, тада су се саглашавали с Фарисешма; а то су чинили за то, 1ер их народ никако неби могао трпити и сносити. Ј ) Из овог сведочанства ТосиФа Флавша, ми видимо, како су садукеш мало вредили пред очима народа Гудешког; њихова секта врло се 1е полагано распрострањавала и они кош су се ње држали, морали су се у туђу кожу облачити онда кад су 1авно радили у средини народа , и на Гавним местима. Трећа секта била 1е — тако звана ТесеТска. У ову секту принадлежали су људи са топлим религиозним осећањима, кош тражаху нагвише светости. Они се одликоваху од Фарисега, хваливших се свошм праведношћу, тиме, што се не задовољаху само 1едним Формалнмм испуњавањем разни људски предања, већ се стараху да унутрашње освеже свош душе, коге стењаху у грдноГ пустари Гудешких празноверица; — даље шш тиме, што они нису грамзили за великим почастима у дружтву, већ шга више, удаљаваху се од њега — рачунећи га не чистим, и видећи у њему опасност за свогу наравствену чистоту , и препону задостижење иагвише наравствене цели — а то Ге светост. Имагући такав иоглед на дружтво коге их окружаваше, они су се удаљавали у пустаре , и ту састављали оделите општине и у овом (Продужиће се.) х ) ХудеГек. старине књ. 18 гл. I.