Пастир

661

говориле о њима, да они, како животом тако и речима показу1у себе истинитим последоватељима добродетељи. Друга секта, ко1а беше са свим противуположена ФарисеГско1, била 1е садукегска, но они далеко неимадиГаху таковог уважења код ГудеГског народа као Фарисеш. Међу Гудегским народом, ова секта представљаше нешто налик на безсрдачни рацинионализам кош привлачи и потчињава себе умове кад у каквом дружтву ослабавља или ее заглушава религиозно чувство. Фарисеш с читавом гомилом свошх сићаних правила. жељаху подвести живот човечиш под махинални закон, & тиме су навлачили на се подозрење у празноверици (суГевершу); садукеш напротив, давали су повод да их обличавагу у неверовању. Ако ге код ФарисеГа било врло много спољних предписања и обреда^ то у садуке1а врло мало. Они вероваху само у Гедно петокњижиге, и нс допуштаху никаквих алегоричких тумчеања, и одбацивали су све оно, што ниГе могуће било извести из слова писања (т. 1. петокњижша. Поглед њихов на ствари био Ге врзо ограничен и без сваке живости: свет (мир) духовни за њих скоро несуштаствоваше , они не вероваху ни у васкрсење, нити да суштаствуге вечни живот, нити у биће виши безплотни суштаства. ИдеГа (мисао) самог промисла божша њима се, представљаше у некакво! тамно! даљини — у полумраку: они њу представљаху као нешто не извесно, по томе, што у делима промислитеља, не виђаху љубави и благе воље да Ге то недостошо — управ понижење за њега, да он води бригу о поГедниим живим суштаствама света. Њихово нравоучење, по већо1 части клоњаше се томе, како би угодили свошм природним потребама; они се не стараху да своГу радњу подведу под правила закона МоГсшевог, већ напротив ; подвођаху и удешаваху закон како би он њиховим жељама угодно. Они нису хтели да знаду ни да чу1у за више наравствене лодвиге. Они се по већо1 части руковођаху евошм расудком; као што еведочи [осиф ФлавиГе, они су страшно