Пастир

660

тарње празнине своГе. Њихова мисао прикована беше сиољног страни закона и његово 1 справедљивости, па за то нису ни видели оно што Ге нагважнше и нагсвесниГе у закону, — нису видели дух и силу тог закона. Они неумедиГаху разликовати, коГе више крив у нарушењу закона да ли онаГ, коги насрће на сироту и удовицу и остављене без сваке заштите , или онаГ кош долази за трпезу да руча , а ниГе опрао руке. Грдна противоречиГа с дана на дан све се већма умножаваху међу Фарисешма, итако рећи све се више преливаху У К Р В њихову, но они се ни наГмање нестараху, да зауставе овУ Г РД Н У СТ РУ^У противоречиГа, и ова противоречша примећаваху се не. само у опште у њиховом животу, већ шта више у нагмањим поГединостима и ситницама. Исус Христос назива њих безпаметнима и слепцима, за то, што они не примећаваху тог противуречиГа, и приводи за пример те слепоте чудновата (оезсмислена) правила коха су се тицала њихове заклетве. Они су говорили, ако се ко закуне црквом (храмом), то ни1е ништа, а ако се ко закуне златом храма >), он Ге крив; тако исто и кад се ко закуне жртвеником, то нше ништа, и он не може бити крив, али ако се ко закуне оним даром кош се находио на жртвенику, он Ге крив. Безпаметни и слепи (говораше Христос, по поводу овакове заклетве)! Шта Ге веће, дал злато или храм, кош освештава дар?.... Но негдедећи на ово жалосно умнонаравствено стање ове предњачеће ГудеГске секте, спољни вид добродетељи и религиозности, коГе прикриваху Фарисегску духовну ништаност , опет их Ге учинило вођама народним, и они по сведочби ТосиФа ФлавиГа * 2 ) задобили су код народа таково уважење и почас, да сви обреди кош су се тицали богопочитања. као гато су молитве и жртвоприношења, вршила су се искључно по њиховом предписању, и све вароши ГудеГске, с похвавом су

Ј ) Т, п стварима златним, коГе су се упоребљавале при благослужењу. Прев. 2 ) Древи. ХудеГске, књ. 18. гл. I.