Пастир

659

узму прво место; желели еу, да им народ, кад их сретне на улицама, виче: ето га учитељ! ето га учитељ! Народ хваљаше их за њихову религиозну ревност, за љубав к ближњима; али Она!, кош ге дубоко умео завирити у њихово срце, називаше их лицемерима за ове њихове подвиге. Они су делили милостињу, постили су и непрестано се молили, али су ово чинили само да их свет види, и да би овим лицемерним поступањем придобили себи славу и гдас у народу. Тако н. пр. у време поста, они су се свакад старали да им лице буде тамно (мрачно), како би прост народ видео, да они заиста посте. Кад би делили милостињу, они би се свагда старали да се за уставе на раскршћу улица гди се наГвише народа стиче, или у синагогама, кад наГвише народа дође на молитву. Они су се врло строго држали закона, и ову строгоет старали су се да иред народом покажу, и шта више, нису се задовољили само тиме, да испуњаваГу оно што им Ге закон налагао, већ су Гош нешто и од своГе стране додавали само да се пред простим светом више покажу и препорЈче. Они нису пазили на то, шта од њих закон захтева, већ су том закону прибавили много кспешта што се у правом смислу може назвати скропулозним веровањем: У суботне дане, нису се хтели ни зашта прехватити, старали су се да сачуваГу спољну чисготу и поредак при ручку или вечери и т. д. ОваГ поредак стараху се Фарисеш да сачувагу од Гутра до мрака — скоро сваки дан, и ово беше источником њихове гордости. Овим поступањем беше развита само спољна страна ФарисеГа , али 1е унутарњи дух сав ршено био подављен. За овакове поступке, Исус Христос сравњаваше их са обо1еним сандуком у ком мртвац лежи, кош Ге споља заиста леп, (т. к сандук) али пун костиГу и сваке нечистоте. По Спаситељевим речима, они се чињаху људима праведним, али су унутарње преиспуњени били лицемерством и безакоњем. Међу тим, они сами непримећаваху ове уну^