Пастир

685

бав к правди, но у исто време, морао Ге и сажаљевати ГесеГе — за то, што су они у свошм погледима и животу биаи врло ограничени, па их 1е морао оставити, и тражити за себе нове светлости , и новог открића од Бога. Он се удаљава у пустињу , за то , што тражи вишег усавршења; све оно што га у свету окружаваше, силно Ге притискивадо његову душу. У пустињи, оваГ млади човек поверава и оцењава сву мудрост какву Ге могао добити у сувременом њему покодењу; он види духовно-наравствену бедност тадашњег човечанства, удубљава се у самог себе и сопствену мисаоо и помоћу спољњег у1единења и унутрашње усредсређености васпитава себе у вишим погледима, доходи до нових открића божишх, кош тадашњем народу небеху познати. Са висине, на когу се узвиси његов окриљени дух помоћу божшм, гледаше он на оне жалосне погмове и правце кош тада господствоваху у Гуде1ском народу. Он жаљаше што 1 е народ био тако кратковид. Привндна светост и лажљиво богопознање ФарисеГско, мршави рационализам садукега, не заслужаваху код њега шта више човечтег имена; он их називаше породом „ехидниним^ (Мат. Ш. 7.) Па и сами поштени 1 есеш, кош се задовољаваху са оним што су знали и имали, али тим задовољством опет се стараху да себе узвисе над осталнм светом — такође по по1му св. Хокана стагаху на ниском ступњу духовно-наравственог погледа на живот. И таво дакле, кад ми гледгмо на св. Хована у пустињи, ми видимо високи узор и чистоту наравствених погмова његових , кош се Гавишеуљему помоћу духа светог — у сопственог његово^ души и кош заиста нису изнешенн ни из какве сувремене му школе? даље ми вндимо жалосну мисао о томе, што се народ налазаше у дубоком религиозну сну, представљамо борбу топлих осећања, истинеку вољу, срдњу и љубав. Таким начином, поЈмиво Ге, зашто овах човек, лутахући по пустињш врло се мало брине о свом хелу и одећи, и рани се тиме што му Ге Вог и природа послала, скупља се и готови у