Пастир

686

ШТАМПАРИ1А НИКОЛЕ СТвФАНОВИВА У ВЕОГРАДУ,

њему такова сила, кога Ге у стању поразити поколења, и пробудити их из дубког ена кош их изнураваше религиозном бедношћу но коГа у ието време не беху са свим подављена, већ еу готова била да приме ново слово и сваки чае очекиваху обећаног Месигу. Али ти велики догађаш само су пама погмљиви , гер ми издалека гледамо на њих. Но нитање Ге: дали су опажали ову силу у Ховану Крститељу његови сувременици? Св. Хован, мого Ге се показати у очима њиховим као такав младић, кош се Ге повео за лажним свогим мислима и удаљава се од света за то, што таг' свет к<>ш га окружава, смеће му да постигне свогу цељ. Но не; ни1е се такав глас проносио о крститењу Господовом. Он 1 е свагда имао посла с људима, старао се да позна њихово учење и обича1е и свуда где-год 1е бивао, остављао 1е дубоке упечатке свог истинског и одважног карактера. Од самог дана његовог по1ављења, гдигод Ге се његово име спомињало, одма 1 е искршавала мисао и о не одвисног личности његовог, о силном карактеру и непоколебљиво! вољи његовоћ Они кош га познаваху свагда би говорили: да ге се у њему ваплотила сила и дух Илиш, и у лицу Тованом. они очекиваху таковог великана какав беГаше Илта (пророк), кош ге готов био борити се с небом и земљом , с величином и ништавилом овог грешног света. И ово 1е узрок био , те св. 1ован, кад живљаше у пустињи, ни1е се губио из вида сувременог њему дружтва; из оних места где познаваху Хована, разносио Ге се о њему глас, као о необичном човеку. IV. У петнаГестог години царовања ТивериГа ћесара, кад ПонтиГски Пилат начелствоваше у Тудеш, Ирод бе1аше четворовласник у Галилеш, брат његов Филип четворовласник у Итуреш и ТракониГскоГ области, а Дисани1е четворовласник (ПродужиВе се.)