Пастир

Како србн сво 1 б монастире сматра1у, н како се преша њнгаа одзнвају.

Каква Ге чињеница у друштву људи РелигиГа то Ге питање пре више хиљада година решено, као и то, какве благодатне плоде да1е она држави и друштву кад се у духу истински и божански начела негуге. Исторта света тим примерима и истинским фактима, ставља нам на углед да Ге сваки она1 народ скупо плаћао, кош 1е се са свошм вером титрао као са зеленом Габуком. Но недогледна зла ељедства, пратила су оне народе, међу кошма су пре времена хтели се неки по вери обичаи уклонити. Какви 1 е узрок свту ови сљедства знаће сваки ко познаге србски народ, и 1 ачину вере његове. И ако се у млогим Формама, коГе на рачун вере постоге, несастои суштина вере или у овом и оном обичаГу, кош Ге побожност створила, опет зато неби паметно ни пробитачно било по цело друшство, да се то све од Гедном иоруши и уништи, као што Ге и немогуће. Сваки дакле, па и србски народ има своГе особитости, и лепи обичага, по вери и народном поносу свом. Одржати ове обичаге кош нису штетни ни учему по народ, већ и корисни, треба да лежи свакоме на срцу подгеднако, како орачу и копачу тако и научњаку, учитељу и свештенику; но ови последњи (свештеници) као чувари светиње народње треба нагвише да се старагу за то, гер су нам и вера и народиост средством ових благочестивих обичаГа сачувани. У причама и песмама народним одгаГен Ге и сачуван нам Гезик; а у монастирима мала али по нас драгоцена књижевност и Гака вера. То не може нико норећи као што и непорече; ма да се досада нико и неодазва с чуством захвалности према овим светилиштама и чуварима народњег блага, до гедино прост народ. Нико непочуствова толико о судби ових живи сведогга негдашње славе и величта србског, као сам народ. Он потанко незпа ценити као научњак све драгоцености вере и књижевности,