Пастир

671

скупе сви у цркву гди ге одслужена нагпре хутрења, па потом и св. ЛЈитурђиха на комн се опет на ектенш „помилух нас боже“ спомихката имена гости1у. У време причастна обично настохатељ говори лепу поуку побожне и моралне садржине. Тако и овом приликом кад овах збор Лепеничана посхети св. Обитељ Благовештениха, архимандрит Василихе изговорио хе гостима кратко, похмљиво и препоручително слово у ком напомену прво значах манастира кгд Срба нредставивши њиову судбу: како су од варвара били рушени и паљени а од свои верних изнова подизани и украшавани, затим пређе на судбу свог монастира и каза садању потребу његову. По изласку из цркве гости су одсели у ћелиГе, и пошто су били послужени кавом и ракиом, даривали су икону (монастир) коху хе хедан брат са крстом и свећом носио. После чега сљедовао хе леп ручак, на ком су напихане здравице владаоцу, црквенскох глави гостима, братству и свом србском народу, кохе све дуго би било испричати. Ова захедничка гозба продужавана Ге до близу 4 сата по подне у пуцњави прангша и спроводу звона кренуше се гости и одоше све певахући из монастира свохо! домовини. Ови побожни походи и прилагање св. монастирима народ српски чинио 1 е и чиниће свагда, а особито кад види да се старешина монастира срдечно стара да свох монастир подиже и украси, као што 1е то архимандрит Благовештенски Ваеилш делом доказао. Ово кажемо само у атар истине а не према личним одношаима међу тим навешћемо речи хеднога отмхеног иутника кош о монастиру Благовештењу и његовох управи ево шта збори: „У монастиру Благовештењу пре десет година готово ништа нше било осим мала хедна дрвена ћелица, око поменутог монастира нше се могло ни с литшом обићи од крша каменог кои се хе с хедне стране монастира надвисио био, а сада хе сав тах крш камени раскопан и разбихењ сазидана хе велика од камена звонара, набављена су звона, и