Пастир

694

Српска црква (Од Каница.) (Прод у жеае.) Са светим страхом и независном благодарношћу спомиње и сами напростиш србин имена цркава и монастира. Ариље, смедеревачку и крушевачку, Горњак, манасшу, Жичу и Студеницу и сећа се силних монастира међу Кабларом и Овчаром. Колико су многе успомене иеторишке с њима скопчане, а из доба среће и самосталности српског народа! — Па кад се после несрећна косовска дана (видова-дне) сви градови колебаху, то бегаху опет ова света места ко1а у нагдубљим гудурама и шумама распростираху предања о негдашњог слави (величини), а потстрекавани торжанственошћу грчке образованости, коГа Ге пуна таганствености, те тиме чуваше народ да се не истурчи. — На послетку видесмо у почетку нашега века, где се скупише гомиле подГармљених чета српских око ових монастира, и ту се заклеше под светом заставом те се ослободише славно од Гарма свошх турских угнетача. Пред малом црквицом у Такову 1815. на Цвети пободе први кназ Милош Обреновић заставу независности Срвше. У малом манастиру Благовештењу (стр. 149) образова се савет прва српска народна земаљска управа. Тако се уГедно уреди и преображаг српског народног клира у Гедноме од тихих горских монастира, а то у Враћевшници, пошто се доврши срећно борба ослобођења. Из њених зидина постаде и први митрополит од народа младе СрбиГе, кош се бораше загедно уз кнеза Милоша (стр. 57.) Пошто се с нова подиже независна српска црква, ка коГ 01 припадагу сви Срби у Србиш, указа се потреба пре свега да се њени будући прави одношаш утврде према држави и према патршаршиш цариградскоћ То се и догоди са свима основама конкордата, кош се закључи 1832. год. с цариградским патршархом Констанцшем, и његовим допу-