Пастир

695

нама (конкорд). од 1836. год. одређењима устава од 1838; а доцниГе и различитим уступцима српске владе а и законима о казни. Српско1 су народњоГ цркви у1амчена сва права и слободе у турскоГ држави а од источне православне цркве што 1е 1ош од старине стекла. Она ужива у каноничкоГ и симвалиско1 свези са цариградском патртаршимм пространо уставно право а постош у следству закључка конкордата од 1832 год. са столицом под свотм народном црквенском управом. Због ове каноничке зависности српске цркве од цариградске патртарште, плаћа Србта на рачун тога 9.000 гроша^ годиш. а тиме се олобођава од свих осталих дацта. Кнез упражњава над црквом право надзора у смотрењу њенога устава и управљања. Али с друге страве дужност му Ге, да 1 е у упражњавању њених права штити. У свима догматичким, просветним и уредбеним случашма ужива црква слободу без икаква утицаГа. Држави н1е у власти да спречава унутрашњи развитак црквенски, али и она не сме покушавати да прекорачи границу између ње и државе, те да се плеће у државне ствари. ДржавноГ управи припада право топограФискога дељења црквенских дтецеза и парохта; даље потврђење митрополита и владика, цивилне листе и право восудства над целим свештенством; *) главни надзор над управљањем и раснолагањем црквенских добара а то да прегледа сваке године рачуне и издатке. Држава се мора савим бринути за црквенске потребе за изображење и издржаваше свештенства, за просвету и црквенске наредбе (заводе.) Главни 1е чинилац српске народне цркве митрополит београдски. Он има наслов „митро*) Мн држимо да и Канпц овде под речн „правосудства над целнм свештенством“ подразумева суђење по грађанским предметима а не и еве оно, што свештеннк, као свештенпк у кругу свог свештенодеГства учини и коГе, наравно, иде на суђење коноиеториш. Нред,