Пастир

11

С те њихове важности , пише Рикот с правом , да 1 е се већом чешћу одржало хришћанство у ове народности , док траГаше турско господарство. Они беГаху дани с кошх оживи вера у угњетену народу у Срби1и и Румуниш, а непосредном поуком њихова свештенства , помоћу синволшских релиђиГозних обичаГа и међусобним удруживањем. Они, што под утидагем страха или саблажњу а саможивошћу примише веру евошх завогевача отпадаху од мухамеданства, због тврдоће кошм бегаху привезани за славе. С тога се сада у целоме истоку не веруге Албанезима и Богањацима, кош се истурчише, Гер и ако су примили мухамедову веру — опет и сад поштуту многе хришћанске празнике“ (Дентен). БожГа служва у српскот православно! цркви служи се на старом еловенском Гезику. То те стзри књижевни србски и бугарски тезик, кога Руси усвошше, порусише те се отуд као такав поврати. Сад је таг гезик мртав , Гер се српска морална књижевност развига на народњем гезику. Али поред свих промена што их претрпе старославенски гезик у Русиш и опет он очува своге велико сродство са српским, те све до данас народ разуме по нешто од песама (химана) да може сам у молитви литурђиге да учествуге. И упутство (настава) за црквенеки Гезик узето ге (уведено ге) с поучним планом у народњим школама. Румуни у Србиш служе се на служби божигог евошм гезиком, као год и у правог постотбини, или у мешовитим општинама, како две цркве нађу за боље. * **) ) Предика као припремно средство за поуку вере слабо се у целот источног православног цркви цени. С тога и нема сасвим у старим српским црквама предикаоница. Само покашто говоре народу мале беседе владике и Архимандрити *) *) Ово Ге баш пресно — морао Ге писац на наочаре гледати и на прнслушаивало начути. Другаче стоги у ствари. **) Може бити да Ге негда такоибило; али те сада сасвим друго време. Сад се може наћи беседе и поуке скоро у свима црквама варогаким, па и сеоским, негледаГући на то што нема у њима предикаоница. Уредник ,