Пастир

ТТравоверни источне цркве задовољаваГу се наставама из богатих символигских прича у литургиГским књигама, и да их разуму има веропоучно упутство у школама, из иростога али брижљиво израђена катихизиса. Цела церемонша православне образованости (црквенске) нте само просто у њеним великим провешвањима, него и у нагзначашишм ноГединостима, дивна и даГе божш! служби православне цркве унутрашњим 1 единством типа и антитипа побуђењима и осећашма заиста необичну свечаност. Чини се као да ге лакоми исток толико, колико ге се могло икад, очувао од обреда старозаветне цркве, те тек да му у хришћанском обиму даде потпуно велику значашост. Изредна дитурђша св. Хрисостома. коГа 1е на истоку у опште уведена а речима и символима богата, као год и бож!а служба старе ноштоване цркве, налази се описана у уводу ЕвхолођиГена владике РаГевскога, кога више пута помињасмо. По готову ее бе!аху погубиле све старине, док допре до словена православних Гутенбергов проналазак (печатња.) Тек на свршетку 15. века беГаху старе писане литурђшске књиге тиекане печатњом, од кош се на жалост тек понека из 16. века очувала. Ђурђе ЦрноГевић вогвода зетски, са Херомонахом Макартем (рођен у Црно! Гори 15. века) изда на Цетињу у год. 1493—1495. прва издања октоиха, пеалтира и молитвеника ћириловских писменика на Гугославенском земљишту. Производи Гугославекске печатње надмашаху унутрашње и спољашње садржаГе (облик) краковеке ћириловске нечатње, кога на две године раниге постаде. Али ипак за мало траХаше сХаЈност српске штампарске вештине. Она пропаде у 16. веку еа свима осталим плодовима мирних тешења у непрекидноГ борби с полумесецом. Отад предузе РуеиГа да снабдева Гугославенске земље црквенским књигама. Као поклон примаше их Срби радо. Тек пре сто година истекоше руске књиге сасвим ерпске домаће Орбуље, коГима 1е иреотео мах руеки диГелекат, а коГе се никад не могу равнати