Пастир

2

поглед човек би рекао да су ово питања анахронизма ; да Ге њих од вашада претресла и оборила наука, да Ге она већ нризнала и доказала: да еве у свету иде ка у напређењу, движењу, и да без овог нте могуће ни мислити о животу људском. Но ако се човев мало боље загледа у прошлост и садашњноет, ако безприетрасно успореди Гедну са другом и измери резултате моралног у напређења, —то тешко да неће видети у свету оне исте слабости, оне исте пороке а с њима оне исте невоље у свету, коге од ваГкада трзаху и мучаху род човечански. Збиља, наука од ваГкада прогласила Ге и проглашава да у свету све има свог центрум око кога се врти и чему тежи, па по овоме да и земља делећи се на народе и државе мора имати у средини свог народа стожар, око кога све треба да се окреће и движе, те да тако у сугласности боље и сигурнше доходи до своГе меге. Астрономи определише то сунчаном системом; природослови позваше се на пример пчеле и мравка па и на. све остале живе створове божиГе коГи сваки, по свом Гедном само природном нагону, свагда даГу превагу Гедном наГбољем, наГотличниГем, наГмудриГем, идући у стопце по њему куда их он води, к чему им крчи путању. „ПогледаГте, веле, на пчелицу, како она у средини свогог има цара, има командира? ПогледаГте на малена мравка — и код њега ви можете наћи таГ исти поредак, то исто уређење.“ И хришћанин с раствореном свогом књигом новог завета, придружуГе себи те исте мисли, та иста осећања: и они веруГе и знаГу да влас врховна ниГе у земљи постала случаГно, да њу нису могди измислити нити коме на везати туђи људи, већ да Ге то дар од Бога, да Ге то пуномоћник власти божиГе на земљи, и да елги сл гллке помлзлникл ножиУл нг могг> опрлти коде океГлнл. Но шта бива у самоГ ствари на практици у тог цивилизованоГ, у тог научноГ Европи? Не иде ли страст људска к сада поред све своГе Гасне науке опет на обезуважење, на умалење те све-