Пастир

3

тиње човечанског осећања те преке и Богом установљене потребе земаљске? Зар се и тамо, где се баш та наука тако громко поноси и хвали своиш резултатима, не игра већина царском главом, царским стожаром? 0 колико их Ге, кош већ мисде да су дошзи до времена, кад се царске круне могу продавати за пару и динар!. И ова! тужан и изопачен резултат новиге науке своГе, они се нестиде наметати и нама, преносити га и на наше огњиште. . *) Наука 1е аризнала и у евошла Гединство сви1у народа братску везу и узатмицу, „Нема више ни Тудета ни Телина, ни роба ни слободног; сви су Геднаки пред Хриетом Исусом“, вапите она речма Геванђелским. Хришћанин неможе бити туђинац хришћанину, као што неможе брат бити пе брат брату, гер су браћа. И ово братство основа она не само на тединству вере, већ нарочито на тединству нрироде и определења свега човечанског рода. Но шта ради та наука на практици поред свега свога сазнања? Милиуни душа православног света на балканском полуострву трпе и сада насиље и неправду притиснутн туђим игом неверника, само зато, што то хоће и зактева себични интерес ове или оне нацше! ПоштуГући права народска, наука већ давно изрече сво!у пресуду, да Ге настало време у коме се имагу остварити речи старог пророчества: и рдск?к>тг Ујзуцу мечи скоа нл оралл, и когиа ско нл серпи , и некозллет нлродх нл нлродг мечл и не нлкикн^та ктомг! рлтоклтисд. Оци цркве мишљаху да Ге шш римска империга остварила оваг диван задатак човечанског рода. „Одпре Грци и варвари ратоваху непрестано међу собом“ , вели Атанасше велики, „нико немогаше путовати без оруж1а ни по мору ни по суву, гер народи мржаху Гедан на другога, ка да беху вечни међу еобом непршатељи. Но тек што засину луч просвеге, — осетише они свогу свиреност; и мир поста за њих *) Ми ово говоримо о закоштш царевима и владаоцима а не о онпма, ко1з су се силом коме народу наметнули.