Пастир

35

нападаг час с нстока, а час са запада. „ Вошику ге кућа каваиица ; дуга пушка — и отац и маша.“ Прелазећн из места у место и очекугући сваког дана орде с Гедне или друге стране, Србин немогаше да развша свогу индустригу, да у мирном и спокошом кабинету своме покреће и у савршава науке. Неколико овчица, рало и волови — то бегаше цео предмет радње његове. Но зато у овом дугом четовању, у овом дугом пресељавању из места у место, у овом дуготрашом сукобу сад са гедним, сад са друшм суседним народом — он Ге изнео и з&држао и до данас (поред осталих) три особите врлине, коге га характериту као народ српски и коге му обећавагу далеко лепшу и егаГнту будућност него ма и ког другог не словенског народа. Четугући и ратугући непрестано, наш ге народ више пута искусио, како ге грозан, како Ге мучан и тежак положа! Геднога народа, кад у страшним и тешким данима остане без свог вођа, без свог поглавара. Ово горко искуство улило ге и наеелило у ерце његово безграничну љубав и оданоет према своме владаоцу. И до данас он негледа другче и не мислили, већ Бог на небу, Господар на земљи. Бог и вдадар, то су његови чувари, његови браниоци — оци. Гонећи своге непригатеље и патећн се у овоме без жене без крова и дома, ноћугући у шуми, планини без ватре, без хлеба — он 1е често склапао све своге наде у Бога и од њега Гедног избавлења очекивао. Ова топла нада његова на Бога и промисао његов, ово иетинско уверењс, да га Бог заиста у свима тешким искушењама ниге лишно своге помоћи, — створило ге у њему дубоко религиозно у беђење у Бога и његову свету правду — развило Ге и оснажило душу његову према свето! вери прађедовскоћ Наш народ и до данас носн и храни у себи ово дубоко чувство религиозности.