Пастир

40

Мирно погдедаие у Катихизис, па ће те видити да то тако д1еца питагу! А шта Ге у томе друго, него рефдектовање на домаће обучавање и — обтте познато љубобитство дгетиње, коге ге Раић за сво1у базу узео. Тешко Ге до душе помислити, да србско д1ете таково големо питање поставити може кад знамо, како се оно наша мати са иитанчетом свошм дивно игра на прсте и говори : „мирак мирак — до Бога!“ Ца опет неможемо окривитк Раића, Гер знамо да дгеца оће свашта да питагу за све што чуГу и виде. — „Расте ли кућа“ — „нма ли сунце ноге“ и т. д. Некаде матере наше добиГу србско васпитање а Катихеза наша некаде удари свошм природним путем, па ће и дгеца наша паметниге питати кад до Катихизиса дођу! — Наш ДоситеГ љуто се вагкао, што 1е у проповедима свошма ,,доказиаао и народу у Далмациш, да ге душа безсмртиа! . . . А Аугуст пл. Коцебуе сам се ееби емиге, како Ге са матером свогом већ у шестог години свог узраста пронашао био „суштаство Божиге“ ... Ма немогу Њемца и Французи бити туда наши учитељи!! Та сам ову Фаталну тему у Катихизису Гедно вригеме покушавао да сасвим ћутке пређем; али су ме особито старига дгеца Фактично приморала, да им то разгасним. Да сачувам углед књаге и важност моге задаће у школи, гасам задовољио дГецу. Поступао сам Га ту онако како сам млађог дгеци показивао. А овђе сам старнГоГ дГеци давао из библиске повгестнице пространигу грађу. Па кад су дгеца познала луда „цара Ирода“ — бгеену „ироди!аду,“ помамну ГотолиГу — забудаљену вогску Иродову, кога тирана робски слуша и сама дгецу свогу убига у ВитлеГему; велим кад Ге то све изређано онда еу познала дгеца што су „безумни“ кош неверугу у Бога већ вгеругу у свогу тиранску силу... Тима бГесним будадама нема крага у повгестници обштоћ И што се више тиге злиге примгера дгеци казуге, они то радиге слушагу к туве. Свака сам пут по вош нови при-