Пастир

50

наћи ту слободу само у организованог, у лепо уређеног држави. ПогледаГте на дивље народе, на њихове чете и дружиницу? по изгледу рекао би човев да су то људи слобо дпи ; ал у само! ствари то су прави робови самовоље и нагнижих страсти челичнога деснотизма свошх старешина и главара! А напротив врховна влас у држави уређеног, уставно1, не само не спречава чисту и праву слободу човекову већ ге и развипа и подржава,- Гер спречава све порочне страсти и обуставља рђаве наклоности. Она у малом виду представља вишу, разумну силу, ко 1 а управља целим светом. Па зато се неда ни порећи она стара и веома справедљива мисао, да ге владар у земљи нредставник Бога на земљи и да по овоме они, кош то одричу, ни су далеко да одрекну и самога Бога, н да надну у атеизам — у ово гадно и жалосно стање ума, ко1е свагда прате горке носледице. Република може негде и у своге време бити корисниГа. Там управља закон а врховне власти као видљивога представљача тог закона нема. Но закоп ге нешто без телесно, одлучно; а наш народ, као што реко смо, нте хош свикао да се покорава тог одлучности већ оцу, учитељу, старешиниОн хоће да види у свошг земљи државу, у држави видљивог главара, у ком би оличен био закон, у закону — лравосудство, у правосудству — светоет и благос Творца васионе. Положив начело монархискоЈ власти, наши предци беГаху шш идолопоклоници. ЗнаГући о вери Христовог они Ге не примаху баш тако нагло ка други народи, но и непитаху нарочиту мржњу на спрам ње. 1една из ретких врлина код прастарих источних наших учитеља, беше веротрпимос. Ова црта прешла Ге загедно са вером и у српеки народ. Код нас не беше никад насиља у вери, не беше религиозних ратова, као што крвавим млазовима попрскаше западњу 1европу. Расколи и гереси вогомиљске кош се поГавише нешто мало у време Душана, неимађаху важнога значаГа и остадоше без икаквих рђавих посљедица. На њих влас др-