Пастир

51

жавна строго говорећи и негледаше, па зато се они распрскоше сами по себи. Дакле од самог начела и постања српске државе иа све Геднако до данас, Србин, као прави и истинеки син своГе државе имао ге и има гедно од на1већих блага — словоду савести. Православна црква позива све и свакога да ступи у наручига њена, али никог не приморава да постане члан њезин. ДругоГаче ми то видимо у цркви Римокатоличкоћ Тамо се често шири вера посредством мача и орунаа Узрок томе лежи Гош у старом характеру и политичким околностима вашадашње Грчке и Рима. Стари Грци до великог Александра не беГаху тако нагли у завогевањима; њихова храброст беше безпримерна да очува 1 у од насиља туђег оно што бе1аше њнхово; а главна радиност њихова беше уередсређена на домашња и мирна занимања — трговину, пндустриГу и науке. Филип и Александер учинише кра1 самосталности грчко! држави. Код римљана видимо нешто друго. Њихов характер, беше характер воГнички. Тамо где грци дештвоваху речма и вештином, римљани дештвоваху мачем. Па оваг дух вогени пређе и у цркву: Грчка дештвоваше путем убеђења, обавештења, а римска путем мача и насиља. Грци покорени силом , по искуству знађаху како Ге то зло, како Ге мучно трпити туђе насиље и тиранту; а римљани, кош Гош дуго господарише на развалинама грчке слободе, и после почем већ падоше, хтедигаху бар колико толико да одрже врховну влас над њима и тежаху ка овог свима могућим средетвима. Нарочиту потпору у овом однонту придаваше им гединетво духовне власти усредсређено у лицу Пчпе. Па зато там беше (а и биће шш дуго док Ге папа непогрешљива глава цркве) религиозног насиља и притиска. Код нас нити 1е било нити може бити. Ми тврдо знамо, да Ге у делу вере насиље неумесно, да Ге слобода савести неот 2 емле|И л нринадлежност човекова духа, и ова убеђења мисмо свагда доказивали на делу. Таквим начином православна вера тихо и спокошо *