Пастир

120

не (жпе тела кад ее раетави од душе, ко1а у њему ето1и. И тако се мора прекинути тужна прича и многе жалбе да се замене трпљивим плачем и немим уздасима,—докле не прође несрећа и Господ се не смилуГе милошћу према робљу своме Хер Господ Бог наш, не заборавља за увек свога робља, у гневу ненанушта милосрђа, не одриче сасвим сво1у благотуНе! Не! Он, поражуГући, леча, умртвљу1ући, оживљуГе. Шиље зубе разГарених зверова, ко 1 И растрзагу земљу: али Он и затвара чељусти лавовске, руши главу драконову. Ако ли се непртатељи хвале коњнма и кочигама, и разглапту себе са трубама: то седећи на коњима шш ни су спаеитељи а са свирком човековом не услађуГе се Господ. Ако Бог иоражава народ сво1 и раствара за њ жуч место вина: инак му Он, у лицу самих каратеља спрема трпезу, да1е му чашу пуну човекољубља. Доиста, Господ треби ове каратеље са лица земљина, од мора до мора н громко навешћуге преко пророка: иду исподини да изврше срџбу сво^у, — иду, ликуГући и скачући; Ха сам их освештао, Ха их доводим. Но на њих саме, Он шаље Гош силниГе ударе, поражава их Гош тежим невољама: Гер у Господа већ нема милости за њих, ако они служе код њега тек само као оруђа рад рушења градова и крвожедним џелатима народа. Овде Бог, лекар душа ради са људма тако, као са болестима и лекаршама. А своштво Ге последњих извесно. Рана или губи сво1у снагу пошто оздрави болесник, или изумире за1едно е њим,- а лекови ма како да су 1аки, пошто излече бољку, не стахе их за1едно са хрђавим соковима и већ они не вреде ни зашто више. За то Га мислим, да нам шш нше дата од Бога књига да смо одбачени, — иначе: несреће што нае поетигоше нетреба урачунати да се Ге са њих већ узвила дивља маслина варварска на место наше маслине: — Не! То Ге мала казна, каку Господ обично шиље на људе по своГствено! премудроети, не дагући све караоцима њиховим, већ милуГе, штеди и еаме цокаране,