Пастир

147

рма а срце скаменила да више незна шта да говори, но Гедино да чека судбу од неког милостивог срца, ако га се Гошт гди нађе! Ово колико до сад рекох, нека служи противницима свештенства и његове плате „да се разумемо,“ због шта систематичку плату желимо, па ако нисмо са потраживањем пуним разлозима на видик изишли, то Гавност и наша онострана браћа нека буду судилац, а не противни свештенства и његове плате, кош без икаквих разлога и правде, во1у1у против свештеничке истине и правде. У осталом лепа хвала г. Идишћу, кош 1 е ту ствар далеко боље и тачнте разложиоЈ. Ш а р н ћ, свештеник.

Глас зпатернн. (о руоког) (Продужење.) Под ово опште правило не потпадаГу н болесне матере кошх млеко не годи деци, а коГе би догењем шкодиле своме здрављу. Таке матере могу узети за свогу децу доиљу, Гер ниГе кривица до њих што не могу да доГе, почем немаГу хране, а горег 1ада од немања нема. Али зашто. и за кош рачун одричу се здраве матере да доГе свогу децу, откуд уђе та хрђава навика у обича!, кака ли Ге то општа слика код свих богатих породица да нашмљу доиље за своГу децу? Та за цело се не може веровати, да су све матере богатих породица болешљиве и слабе; шта више многе маше што даГу децу на доГкиње и не шумињагу да се извињуГу слабошћу, већ веле, да Ге то усвоГено у опште у већем кругу да се деца у породици не доге; неке опет говоре, да 1е то трудан посао особито ноћу дизати се из постеље и т. д. Не обарам, већ из рођена искуства знам, да Ге то замашан труд; али ипак тврдим рођеним искуством да за матер нема веће среће на сввту него кад рођеним млеком чедо сво1е дош, па шта више