Пастир

146

Кад би 1 едан такви шнав био, зар би се и угушио,али Ге мука више поГава, па да 1 е и 1едан, како ћеш га угушити? Зар еа батином и кажњу? — И то би се 1ошт хтело!!! Мука и са добрим понашањем а са злим Гошт горе. Да тог несретшн погави другог лека нема без систематичне плате, то ће разборитост сваког брата Србина признати, а противници кека греше сво1у душу, на когу неполажу ништа светог до овога света и његовог ужитка, ради кога и воде борбу неистинитости, само баГаги да им из њшовог џепа што не искочи. Њнма седити на свиленим столицама па противити се хбру коме треба леба, и кош гледа од себе да одклони живота опасност, то Ге наиакша ствар; али Ге тешко ономе, кош муке пати. Кад Ге влада умела све своГе државне ствари уредити то свештенство у пуноГ нади има места надати се, да ће и свештеничко стање онако бити уређено како ће се избећи неповољности, између народа, и свештенства, ко[е ће бити одредбом систематичне плате ; иначе распри нигде краГа. Ова распра без лека, одвешће у понор пропасти и народ и свештенство; 1ер гди Ге слоге: ту 1е божиГи благослов, срећа и напредак, а без тога, нигде ништа нема. Кад би из наведене погаве сљедствена ељедства изводили, што свега у свету може бити, то до другог закључка доћи не можемо осем сљедства, кога би окаљала исторту народњег живота; Гер се мора мислити и то позитивно овако: кад 1е мени умро отац, мати, брат, сестра и деца, то ге боље да умре Гедан поп, нежели да изумру наше ФамилиГе. На жалост из наведених Фактивних навода се види, да свештеници наши више нису у стању да буду по славном Николи Томаже1у: посреденици између неба и земље^ већ посреденици између туге и Гада, кад ге сва наша моћ угинула и исчезла у свештеничко! кривици смрти, смртног човека. Та несрећна поГава свештеничка Ге уста затво-