Пастир

145

Да ли свештенству треба нли нетреба систематична плата, то нека еваког поштованог читаоца увиђавност до закључка доведе, даГе зашста одвећ жалоетна поГава, кад народ н. пр. види смрт неког домаћег свога и кад чуГе да ту свештенику приписуГе само да свештеник више новаца добиге. а исто тако да броги народ кад опева мртваца да Гошт ко умре, а кад водицу освештава да вража да више новаца добиГе. Да се о ово! ствари и акта жалбе код неких срезки г.г. капетана налази, у кошма се иређе три месеца жалило наше свештенство и кумило срезке старешине да изићу међу народ, обгасне вољу божиГу, наше Ге свештенство у стању наведену ужастну поГаву заблуде и суГеверства коге проистиче из потрошка за самртника, актима посведочити. 0 истог ствари налазе се жалбе и код наГвиших лица духовенства а напослетку и код примирителних судова. На основу те жалостне поГаве дед те ви противници свештенетва и свештеничке плате да се разумемо да ли би тога суГеверства и предрасуде код народа било, кад би свеш* тенство било платежно еистематичком платом. Руку сви на прси па пред светом 1авно исповедимо истину; Гер та похава апостолством вашим заузела 1е велики замашах, пак сам Бог зна, докле ће га и доклен га може одвести. Код нас хе Орба уобичахена ствар, све за маленкост и ситницу држати, па ма се и историГа народњег живота окаљала, па кад се ствар на жалост у дело приведе, бадава хе кукати и за бокове се ватати; Гер, што би би, па и прође. Ми би ради били Гошт неко питање учинити и пред целим Србством позвати противнике свештенства и његове плате, да отворено кажу: да ли и што може свештенику ужаснихе бити до кад чухе: попе! ако знаш што да створиш, немоГ ако Бога знаш; Гер Ге теби боље од живог човека нежели од мртвог и даћемо ти што год оћеш, само немоГ ништа да твориш да ко умре.