Пастир

149

о храни и васпитању; дакле да се неби много забавиди, дете само без питања материна или дошљина, напоредо с храном васпитава се по оног мери, како му се развиГаГу способности. Природа Ге сама, одредила груди за први теча! васпитања детиња, и избрала 1е ту слику основна васпитања као наГзгодншу за дете; она 1 е тако дивно створила и наредила ово важно дело за ншвот детињи, да се ни мати ни доиља не могу обходити без извесних делања чисто наравствене каквоће, без ласкања, што изазивљу покретања у уму детињем. Кад се одо1че одбиге од сисе, већ се по1ављу1е у њему известан ступањ развитка не само телесна него и умна. Али оно одоГче, што га одош дошља, на ко!е се код нас мадо гледа да ли су моралне, то дете у моралном развитку ни издалека ниге нанесено на дете оно, ко1е одгаш рођена мати; после овакога поступка не може ни како бити речи о томе, колико штете матерс у моралном и умном развитку сво!у децу, кад им добављаГу основно васпитање од дошља^ а неће да се саме стараГу о тако важном материнском делу; њима ваља да васпитавагу сво!у децу, а не да децу негуГу дошље. Овакав правац васпитања деце у прво! периоди, поред укорењена обичага у друштву, да се нагмљугу доиље да како да не даГе ваљане плодове па ма и добре прилике биле на руци, да се нађе доиља здрава и ваљано развигена телесно, а ово последње разуме се, да бива врло ретко. Рашта треба више случагева набрагати, где се деси да се узму за доиље жене нездраве и хрђаво развтене телесно? У таког прилици мило дете материно, баш се навалиц е жртвуге слепом обичагу, кош се укоренио у друштву; ту се дете труГе и телесно и умно, па чак и док живи постаге трухло, боно, тупоглаво или умире у првим годинама свога живота. Ту ни 1е потребе да се наводе примери, њих има у свакоГ породици, где Ге ушло у обичаг да доиља даге деци основно васпитање.