Пастир

150

Хрђава Ге прва периода оеновна васпитања, што ге усвоГено у нас по извесним правилима у бољим кућама, а шш Ге гора друга периода; ока не само да не треби недостатке, што се у вуку у првоГ периоди, него шш поред старих мана придаГе нове и грђе. У друго 1 периоди т. 1. вад дете наврпш годину, умне и телесне епособности детиње већ се почињу очито развигати; многа деца у друго! години почну доота разговетно да говоре, а у трећо! већ знаГу свашта, осем што 1е сврила природа од њих, говоре доста гласно, а и жеље расту у детету сваки час да све боље и боље позна сво1у околину. Па и пак већина магака од богатих породица више се 1ош брине и мисли о храни а ни нагмање не осврће пажњу на васпитање. И ово 1е опет права периода доиље или васпитатељке маГве опет на страну; оне се само толико стараГу о деци као и од беде, задовољава!у се и забавља!у с децом као год са луткама; ако су деца здрава и весела те машу сво!у веселе свошм копрцањем. Ако ли се дете расплаче, на мах се виче васпитатељци; носи га брже — боље у собу (разуме се за децу) — не пита!ући зашто ли се дете кмези. У ово! периоди нрема одношаГу хране детиње, богате породице деле се у нас на два разреда. У 1едном разреду^ на име трговачво, брине се само у толико да се дете што више на храни; главна Ге ствар да 1еде свачега, особито слаткиша, а не пита се да ли може све и свашта да свари детињи желудац, па често и претоваре дете гелом те му покваре желудац да не вреди низашта до год живи. А на против у другом разреду богаташком, деца у друго! периоди васпитања покашто се муче глађу. Овде матере ко!е воле жарко своГу децу, пазе ко!а храна ваља за децу па се око тога светуГу с лекарима, те се с тога може чути скоро сваки боговетни дан вако вичу на управитељке, што су на храниле дете, што су му дале млека или земичке те му 1е хрђаов и штетно па за то воле, да се дете не сме ни чим

*