Пастир

139

*

(топништво) ка бедемима цариградским. У брогу ге артилериГе беше Гедан грдан топ, коги 1е излио неки хришћанин дошљак из ИталиГе. Та1 топ беше тежак 1900 пудова, *) дугачак беше четир хвата, а камена кугла кошм га пунише износаше 36. пудова тежине. Сила турска бегаше врло велика. Махмуд 1е II. имао на 258,000 вошке. Другога Априла 1453 г. у понедељак светле недеље иоказао се Махмуд пред вратницама цариградским. а сва његова грдна во!ска, што се таласаше као големо море, опасала беше град са сува ; а с мора се опет по!авило до 420 туреких лађа и других мбрских справа. Тужна беше за ставовнике цариградске те године пасхална недеља; а 1ош тужниГе потоње недеље. У Цариграду беше тада цар Константин XI. Палеолог, кош се пре тога на три године зацарио (12 Марта 1450 г.) Он бе!аше човек паметан, храбар, великодушан а уз то 1ош и доста млад (при опсади Царигр. тек му беше 49 година); али средства што имађаше на руци , беху врло незнатна, Он имађаше до 5,000 грчких вошика и 2,000 нагамника, —али шта могаше да учини ова шака људи храбрих и одушевљених оча1ањем против толиких грдних и неустрашивих чета махмудових! И ми се дивимо не томе, што браниоци Цариграда не одржаше град, већ томе, како умеше да га бране скоро за читава два месеца (од 2-ог Априла до 29 Ма1а,) од то. ликог многоброшог и бесног непршатеља. Толико пута већ оча1аваше Махмуд о могућности да ће узети на силу Цариград, толико пута предлагаше он грчкоме цару да изађе са чашћу из града, да поведе са собом кога хоће и понесе шта хоће, а да иде у Море1у, те да само остави Турцима град сасвим пуст. Али грчки цар волеаше да умре него ли да напуети неиршатељу сво!у престоницу. А боме и са сво!е стране Махмуд, „безбожни, гадни, кеверни и подли“ (као што га иочаствуге казивање руско о заузетку Цариграда) нехте1аше нипошто и никако да се одмакне од

*) Пуд 1е 12 ока.