Пастир

140

Цариграда. „Мени се не отступа" говораше; „па или ћу 1а да освошм града или ће он да овлада мноме, живим или мртвим.“ Ми нећемо да опису!емо упорну и очашу борбу за два меседа између двагу царева и две воГске, коге су подГеднако храбре али не подГеднаке н на брогу. Тако нешто беше ту скоро при ужасноГ опсади и воши на Севастопољу. Хеднако лубардање, честе нападаГе, Геку труба, мумлање звона, звеку оружиГа, лелекање и вриску вошика, плакање и тецање жена и деце, мртва телеса, беснило Турака, кош налетаху на бедеме, ужас и очашо опирање опсађеника чиге ли 1е перо кадро да опише све ове ужасе ? И ови се ужаси продужаваху готово за два месеца. За сво то време, колебаху се Грци 1еднако међу надом и очаГањем. Али до послетка надвади очаГање, и опсађеници увидеше потпуно, да не могу очувати града. Мрачно погамање њихова духа (памети) нађе за се сродна израза у чудеим привиђењнма? као што се у томе веку олако примаху чудеса и привиђења. Ноћу у петак 24-га Ма1а сав град беГаше осветљен сГашошћу. Становници мишљаху да Ге та еветлост од пожара и да су Турци потпалили град. Гомилама трчаху ка ватри и угледаше, да пламен лиже на окна (џамове) свете СоФИГе (цркве), па обузимаше цркву „сву порту црквенску,“ — те се затим сли сав пламен у Гедно и претвори у не описани призор (свет), и та! се призор подиже ка небу па га нестаде. Кад 1е сутра дан дознао за то патриГарах, он оде са бољарима и саветницима код цара те га наговараше да изађе са царицом из града. А кад цар не послуша савета патршархова патриГарах му рече: „ти знаш царе све шта беше проречено овоме граду, а ево сад новог и страшног знамења: свет неизразиви, кош садеГствоваше у славноме храму божиге премудрости са пређашњим светитељима, васељенским архтерешма и благочастивим царима, и анђео божш, кога 1е сам Бог поставио за царевања Густинтанова