Пастир

160

свошј лепотв, град Давидов лежао Је мирно пред њнм , са свогим узвишеним кулама и зидовима. Гледећи ту стару славу и красоту, растужи се Месиш, те док се ученици његови радоваше и веселише, њему сузе ударише; „угледа град, вели Хеванђелиста, и заплака за њим, говорећи: кад бн и ти знао у ова1 твог дан што 1 е за мир твоП али Ге сад сакривено од очиГу твошх. (Лук. 19. 41. 42.) Блажена Ге била душа Христова и онда, кад Ге за Херусалимом заплакао , Гер та 1 се може слободно за блаженог славити, кош овогу собствену нужду не осећа, а туђа га се несрећа косне. И у самим сузама љубави и туге огледа се блаженство, коге високи, божанствени духови свагда, а слаби људи само у свошм на1бољим тренутцима осећа1у. — Међутим ушао ге Христос у Херусалим у пратњи многоброГног народа. Све улице препуне народа орише се од усклика „Осана,“ и сав град узбуни се гововорећи ко Ге то ? а народ говораше: ово Ге Исус пророк из Назарета Галиле1ског.“ (Мат. 21. 10. 11.) Те се сви осем Гедни ФарисеГа веселише и радоваше. Но дал дуго траГаше та свенародна светковина ? Не, већ врдо кратко! Брзо нам се представља позориште тужно и ужасно. Она1 исти народ, што данас срета Господа нашег с врбицом и гранчицама, што простире пред њим хаљине своГе, — та1 исти народ наскоро излази пред њега с оружигем и миздрацима, те скида не своге, но његове собствене хаљине, место „осанна“ бесно виче: „козми козми, рдспни 6го!“ Нећу данас говорити о то1 страшно1 повести, а немилостивим Тудешма и непосто1анству њиховом , већ хоћу да бацим гедан поглед на нас саме, те да видим како ми данашњи празник прослављамо. Ради успомене на ону славну светковину, коГа се на данашњи дан у Херусалиму славила, благословила, освештала и раздаГе свима нама данас света црква наша врбицу. Она врбица, што су Худеш у рукама свошм држали, била Ге само „прообраз“ предстогеће победе а почем ми славимо победу