Пастир

161

одржану и сретамо победитеља смрти, кош Ге већ своху славну борбу свршио , то нас позива света црвва, да узмемо у руку друго знамење, знамење хришћанско — крст. „Днесл елдгоддтв стдго Дхл нлсг соврд, и кси взе/ише крестх твои глдголелхг“ и проче. С тим знаком изиђимо на сусрет Господу, но пазимо да не повторимо историху о безаконим 1удеима, кохи су у оно време срели Господа; да од прави вохника Христових, не постанемо непртатељнма његовим;ато лако може се догодити. Тер кад погледамо по том грешном свету, видићемо, како се често ири продаш и куповању безсавесно призивље нме Божте, и тим Господа, као Туда Искариотски продаху,- како по кадкад рука неправедног судте невином смртну пресуду подписухе; како лаж понижава достоханство човека; преваре, криве заклетве, злоба и завист, нештедећи трзаГу и млаве свохе жртве. Но што 1 е хош горе, често ти сами пороци облаче се у одело светло, у схаше хаљине добродетељи; те с тога видимо, како се хедни само усти моле Богу, а срцем далеко одстохе одњега; други опет тачно испуњаваху спољне обреде, а заборављаху суштност закона : веру , љував , милосрђе. Сви ови сретаху Го спода истина са знаком крста, но не са знаком победе, него знаком осуде свохе. Но све ове предусрешће Господ с речима: „т вам дадо угледа да и ви тако чините, као што 1а вама учиних.“ [Јов. 13 • 15.) То сам Га свима у лицу мошх ученика реко.. А шта ви чинисте? 1а носих вез ронтања крст свог од вит.шема до Голготе; а ви роптасте на Бога , чим укакву веду падосте; 1а се дадох распети за ваше грехе на крст, а ви нехтедосте распети на њему тело своГе са страстима ; т се молих и за непршатеље своГе ; а ви и другове своГе осудисте; т чиних довро и онима, што ме гонише и мрзише , а ви чинисте зло и онима , што вас љувише; ви се потрудисте испити чашу препуну наслада грешних на земљи, зато „Н^СТБ БЛМД ЧДСТИ СО МН010 НД НсБеСИ. Не Б^/ИХ БЛС2 “ Но ако има тако грешних душа, има зацело под кро-