Пастир

170

мна царевина буде поплављена и постане саставни део османског царства у Европи. Срби подпавши под господарство мухамеданаца, уздаху се да ће сачувати своге обичаГе и да ће у миру исповедати свету христову веру; 1 ер се опираху на речи султана Махмеда, кош Ге обрицао да ће начинити цркве и џамихе Гедно до другог, па ко има вољу да се крсти нека иде у цркву, а ко да клања, нек иде у џамиГу; али су се у нади свопн љуто преварили. Православна вера и њени пошљедоватељи, буду љуто и опасно гоњени и хиљадама малих српчади одва1аху турци од њихових родитеља, турчећи их, кош су доцниГе постагали натвећи гонитељи вере и цркве христове, а познати под именом Јаничари. Но гошт неки делови, кош на северо — западу Душановог великог царства лежаху, па се по смрти његовоГ одцепише и сачињаваше за се самостзлну државу, остадоше за неко вртеме не поплављени заповедништвом мухамеданским, — баш кад Ге угашена била потоња зрака владарства у породици Бранковића у Србш, — а то 1е Босна, Херцеговина, и део од Ерцогства св. Саве. И у тим деловима, србске земље, гди Ге владарство било 1ошт у рукама банова босанских, православна црква трпљаше ужасна гонења, са стране Римских Папа, са стране Патерана (посљедоватеља те Гереси ко1а се у то време у Босни и Ерцеговини особито умножила ( 2 и састране Мухамеданаца. Нагрнув Турци на Босну, освагали су град по град, предГел по предГел. Срби по богатГп поплављени и покорени мухамеданцима, жалећи своГа добра и имаовину, а неки и свога пређе бивша достоганства, остављаху православну веру и одрицаху се свете наше матере цркве прибГегаваГући под заштиту у веровање корана мухамедовог, само да спасу

2 ) Рашћ. кратка Ерцеговачко-^осанских краљева нов1есница. Ранке. Исторта Србске револуције.