Пастир

171

свога имања од пропасти, да остану њихови господари, а неки да се у пређашњим чиновима и рахатлуцима поштеде. Сиротиња Ге само остаГала верна цркви христовоГ православноц и трпила ужасна гонења од турака. Краљеви (банови) босански, видећи се у тесноћи од турака, прибегавали су Папама и молили их за помоћ, примаГући западњаштво: као што Ге учинио и Стефан Томашко у првоГ половнни XV века, приклонивши се у закриље са сином свогим папи Калисту Ш. Син Томашков СтеФан Томашевић, ступив на владарство, гонио Ге Патеране, а заробљене шиљао Ге папи ПиГу Ш. да им он изрече пресуду и суди како зна. Из овога се 1 асно види приврженост и подчињеност боеанских владара папама и западно! цркви, да би само ма на кош начин на владарству одржали се. И сама мати СтеФенова Катарина после коначне пропасти Босне, пред свогу смрт 20 Октобра 1478 године у Риму, у тестаменту свом, назначава Папу за нашљедника босанског престола; држећи да синови њени изтурчени, нису достоши и немаГу никаквог права на исти. 3 ) Папама, врховним старешинама западне цркве, добро 1е дошла ова незгода и несрећа догодивша се у србском народу православне источне цркве, па су привољевали себи, овога или онога владара босанског, да призна њега за главу цркве па тако да им од настохећих беда помаже. Истина, папе су подговарале угарске краљеве и банове Хрватске, да помажу краљевима босанским у нападашма од турака, али су они том помоћу, већма ослабљавалн независност босанског народа и готовили му скору пропаст. Угри и хрвати ништа друло нису радили но хватали рибу по замућеног води, — радили за своГу корист, — а папски мисионери тумарали по свима кра1евима Босне па гадном пропагандом одвраћали паству Христову цркву од истините источне цркве, приволевагући 1е к западноћ

з) Рашћ. Повестница Ерцег. Босан. Краљева.

*