Пастир

188

вре — манастири, — кош су подигнути били у славу БожиГу, од благочестивих владара дома немањина. Зар Студеница свошм красотом ни 1 е трогавала, и зар, не трогава и сад србина? Зар Дечани свошм висином и дивотом ни1е био узор и онда и сада срцу и души српског? зар Жича, — њене развалине. — венчарница српских краљева, непри водии сада србинана мисао узвишену, свету, да ће шш у њо1 венчаних бити српских краљева, — па и други монастири, кош су владари у славу божиГу подигнули? У њиховим развалинама, свакада се налазило частних и благочестивих стараца, — свештеника , — кош су криГући се скупљали око себе паству своГу; утврђаваГући Ге у вери ХристовоГ и престављагући Ш 1 , да вгером Исуса Христа и добрим дгелима, може се заслужити милос божига. Народ српски, слушагући ригечи ових благочестивих стараца, коге су Духом божшм задахнуте, разилазио се колибама своим, са сакрушеним срцем, учећи своге млађе да корачаГу трагом њиховим, — чисто у души одморивши се од Гада, коГе су им мусулмани чинили. На млогим местима, свештеници са бГедним народом скупивши се код храмова Богу у славу подигнутих, били су жртва дивље Гарости и насиља турског. Поштеђиван Ге редко ко бивао од ужасне смрти; а храмови опљачкани предавани су развалинама,— праху и пепелу или пламену. Побожност и оданост к цркви православноГ код срба на сГеверо-истоку бивше Душанове империГе (у данашњог Србш) ниГе ослабљавала. Срби се нису страшили грдних ужаса, кош су им турци чинили; но подизаху опет храмове Богу истином или на местима, ђе су пре цркве биле и од свирГепих турака порушене, или су се завлачили у гудуре и провалиГе, па ту цркве подизали по заклонивши се од свиргепих очиГу мухамеданаца 6 )

6) Заиста, нека човек нутуге по Србш, и другим кра1евима земље србске, ко1е су 1 ошт под турцима. наћи ће готово, у сваком селу и засеоку по