Пастир

189

Све Ге то тако траГало кроз толике векове, и србском црквом и у овим краГевима управљалису Грчке владике и Епископи 7 ) до године 1.831 кад на архиепископско — Београдском столу угледасмо Србина Милентта као архипастира; а том 1е узрок био блажено-почивши Књаз Милош, кош извогева слободу срб1и , и запламти жеље срба и подстаче их к тежњи, — да нетреба више робовати. Срби на левог обали Саве и Дунава живећи, и срби у кнежини србско1, поносе се тим, што имаГу митроносце сво1у рођену браћу, — србе; — а срби под турцима живећи Гошт слуншу св. литургту од своих митроносаца на грчком (Гелинском) Гезику, — место дивног славено-црквеног Гезика. Боже драги! Докле ће то траГати ?!. .. . Гедну иди више црквина. У сашом овом срезу Моравинком има их више од тридесет. То Ге Гасан знак и доказ, оданости српске источно! цркви, — па ма и ако су били под врло великим и тешким притиском. т) У прво! половини осамнаГестог стољетша познат Ге само као архтереј Ваљевски Доситте Николић, кои Ге завладичен у 1717 години од патриарха Пећског МогсеГа; а тек од 1751 године налазимо да су били ваљевски архиГереи: ПаГси1е, Хоаким, Данило I, Аитим, Данило П (алаук) Д° Меленина Никшића, коги 1е по устанку кнеза Милоша за архи!ере1а произведен и прееелио свогу столицу у Шабац. 13. Марта 1870 год. У Ивањици. Светоз. Вор. Поиовић

Србске Катнхезе на основу сннодалнога катнхнзнса (Од проте Н. Беговнћа.) (Продужење.) Више примГера навести како су за вГеру мучени и уби1ани: „три младића у вавилонско! пећи.“ Апостоли, св. Ђурађ, свети Дмитар, цар Љзар на Косову 1389. године. Ђурађ кратовац, свети Теодор. Србљи су на коцу муке трпили и умирали за в1еру. У Марчи — у шумберку и од