Пастир

208

тако на земљи око себе примгечавагу Срби различне погаве код тица, живади, трава, цвигећа; па имаду и своГа духовита виђења: виле, в1ештице, вукодлаке. Србске басне и поприГе немаГу никакове грубости у себи; него Ге то народна поГезига. Због запуштена чо1ека и његове усисане зле ћуди од своиГе зли1е господара,.. не треба осудити народне обичаге. Народ Ге наш тим у свохима обичашма сачувао себе! (Продужиће се.)

слово говорено на св. Димитрша. „Ташница Ге кућа необична, , У њо 1 зи 1е вода до кољена А у води зми1е и гуштери.“ Народн. умотвор. Браћо! Хутрос у зору крв се невина у тамници просу; дуварови крвљу окропљени и попрскани; тамница се пуши од крви; тело избодено и испарано, — лице нагрђено, руке изломљене; — лежи бледо у самртним мукама изложено свакот поруги и безчашћу. — Мртво тело! Но чиге 1е тело? То 1е тело великомученика Днмитрта кога на данашњи дан наша света црква празнуГе као дан свете успомене свога страдалника. Питали би ме зашта, таке грозне муке прегрпи оваГ праведник? Реч Гедна довољна Ге да вам све обтасни: за „втеру Христову“, веру, за коГу и Христа распеше, апостоле гонише и убшаше, мученике грозном смрћу морише. Но да видимо љубазна браћо каква Ге вера когу Христос, апостоли и толики мученици свогом драгоценом крвљу запечатише? Да ли клањати се дрвљу и камењу ? Да ли обожавати сребро и злато? Да л’ нас вера Христова подели на касте, сталеже, племство и благородство ? Не браћо! То Ге вера у правог и невидљивог Бога, Бога створитеља целог света и оца свигу створова кош неправи разлике међу бо-