Пастир

209

гатим и убогим, великим и малим, силним и неГаким, ком су тако исто равни они кош на престолу седе и главе им круне красе као и они паетири у долинама и колибама. За ту веру љубазна браћо, на данашњи дан оваГ праведник предао Ге у руке преблагоме Творцу чесну и свету душу своГу. А ко распе Христа? Ко апостоле гони и убиГа? Ко невину мученичку крв на свогу душу узе? То су незнабожачки цареви кошма закон у топузу беше, кош место светлости љубише мрак, место правде грлише неправду, место свете науке Христове кога слободу а не „робство“, геднакост а не „касте“ љубав и братство а не „презрење“ — исповеда, — сматраху остало човештво као да Ге њих ради створено да њима двори, њима гове, њима робски служи, сматраху га велим као оруђа кошма ће своГе гадне цели постизавати. Неке обасипаше благом, неке таштом славом, некима велике ваграде обећаваху да збришу с лица земље оне кош призиваГу име распетога. Но праведнику ДимитриГу кога данас прослављамо беху родитељи његови као гединчету своме дубоко у срце усадили науку Христову. Он неприми звање коге му се даваше с речма: „убигаГ и распињи сваког кош призива име распетога Христа.“ Убигати браћу своГу по вери грозно Ге и помислити, шш грознте мучити их, а шта да кажем на крст распињати! За љубав звања правду погазити, свету науку Христову под ноге вргнути, праведну крв браће своГе проливати; за љубав звања и суГетне светске славе, за љубав времених и трулих блага одрећи се Бога и вечне милости његове па постати робом страсти сужњим крвожедних намера тиранових? Великомученик ДимитриГе не само да презре све суГете овоземне него постаде сталним, тврђим и постоГаним у вери Христовоћ У њему се распали пзамен да постане апостол слободе и науке Христове, а не да Ге дави и да 1е тамани. У њему се распали пламен да испуни свети аманет ираха родитељског а не да га презре и остави- Он Ге знао да ће