Пастир

219

маху сабрату своме?! Шта покреће њежну ма1ку на даноноћно лебдење око чеда свога, шта Гог крепи малаксале силе њене?! ЗапитаГмо себе — саме — шта нам вреди живот наш без доброга друга — без свесних људи? И уверићемо се да је заиста Творац створио чокека да у друштву људском живи па му Ге зато и дао толико моћи ума и срца да 1е кадар нотпуно и свесно извршити позив свог . Па зато с пуним поносом може стати упоред са свим створом божикхМ и рећи: Га сам венац створа божшега, 1а сам наГбоље чедо његове доброте — мудрости његове. А да заиста будемо венац створа божшега, да будемо прави синови свести његове треба нам не само знати то већ и заслуживати животом свошм, непрекидно стремећи се у врлинама к вечноме добру — Творцу своме. Кад су ученици Христови, изненађени вазнесењем његовим, у чуђењу застали днгелг господенв опомену их речма: „ гГж Ге гллголеистУи что стоиге зрА1ре ил нено?“ Тренутан застанак њихов кош беше веома природан изазва опомену да треба продужити рад. А колико се пута нама дешава да застанемо у животу нашем особито ако нисмо на правоме путу ? Но ово застаивање у животу различито Ге: неко целога живота свога жуди за сенком славе, упиње се из сви!у сила свошх, па кад већ хоће руком да дохвати цел живота свога, нађе се когод вештиш од њега па му уграби. И он застане, застане тако, како даље поћи не може Гер силе његове нте покретало племенито осећање, а саможивост његова сломљена Ге и он мора у оча1ање да падне. А племенит — свестан — човек, неистичући се са свошм врлинама, тежи само затим, да у животу своме заслужи име поштенога човека, врла грађанина и доброга оца. По1едине препоне што га у животу сналазе, само га Гаче подстичу да с већом снагом тежи к свокн цели. На ова! начин заслужено добро име, остаге вечно, 1ер 1е стечено по оврлз^ смнл Бож 1 а — по1авило се као сљедство племенитих осећања и делања. *