Пастир

220

Други опет целога жввота лута у свету као у туђог кући. Друштвено стање непогмљиво му Ге. Ток природних ствари овога живота неповољан му 1е. Жеље су му пренагљене: он жуди за савршеним необзирући се на постепеност ко!а Ге свуђе нужна где се ради са свешћу. И ниГе чудо што се овакав на сваком кораку спотиче, што у браћи свогог небраћу види и што на завршетку свега рада свога мора да малакше и падне у очагање. Изненађен Ге и збуњен Ге, Гер ниГе размислио да напредовање друштвено и по1аве друштвене имагу вазда свог природан ток, нити може неприроднога скока бити. А свестан човек неуморно ради у кругу оном у кош га Ге друштвени положа! поставио. Њега неизненађугу природни погави друштвени. Па и сами ванредни случа1еви нису неодољива препона за њега Гер их изучава и тражи ма и дужега али поузданога пута когим ће доћи до мете, ко1а му Ге назначена положаГем његовим у друштву. И рад овакога човека у колико 1е свестан и непрекидан у толико Ге узвишен и користан и по њега и по човештво. Па зато потпуно заслужуге да се назове овликх сшл БожУа. На основу оваквога свеснога рада сматрагући моћ врлина душе и срца човекова апостол Павле рекао хе: „да 1 е чок^кг жики хрлмг дг>ХД БожУа.“ Оваг дакле храм треба сваки свестан човек да уздиже Творцу у души и срцу своме. Овакав 1е храм вечан, 1ер слава његова неизумире са престанком живота нашега. Она живи у доброГ успомени потомака. Она се огледа у красним сљедствима која истичу из поштенога и свеснога делања ; она подстиче и нашотоње потомке на угледање; да!е хране невештима; подкрепљуге малаксале; и што Ге наГзначашиУе она везуГе сва времена у низу човечанске племенитостн — а тим очито показуге вечну истину да Ге Творчева моћ неизмерна, Гер 1е кадра да оваквим начином веже сва времена, показугући да 1е гедно време сљедство другога. Исто тако показуге све-обимаГућу љубав Творчеву