Пастир

234

И гле, пуца1у топови, лете бомбе, сипљу куршуми, гори ватра, гече звона , руше се куће , чу1е се Гаук и запевка. Београђани су у великоГ забуни, у великом страху, нзненађени непригатељском преваром. Слаба деца. брижљиве маше, немоћни старци, имање, живот београђана, све то беше изложено самовољи, све 1е то у изненадноГ опасности. Из овога града, непригатељ онда у дивљачног свомп мрзости, намераваше да Београд, оваГ лепи наш Београд што Ге толико пута крвљу србском окупан , пакостно разруши, попали, поништи. Беснило АзиГата навикнуто да све тамани, неузимаше ни на ум то, да Ге Србин изван овога града, крвавим зшнем и тешким трудом украсио и узвисио у благостању свог Београд, да 1е с великом муком и бригом место пређашњих колиба лепе куће и дворе стекао у слободи свогог. Него, у злоћудног своГоГ охолости, неприГатељ таГ одавде баца ватру на Београд, да га спали и поништи, те да тиме Србина опет учини робом, безправном рахом свошм, с когом може као са свошм имањем самовољно располагати. Ми савременици Још добро памтимо непригатељско нападање на Београд за време бомбардања из овога града; али се ето трагови тога већ изглађугу, гер неста1у ране коге се до скора виђаху на лицу Београда. Проће гош коГа година, на се не ће више ништа виђати, што би напомињало бомбардање; Гер трудољубива рука србска украси ће и подепшати мио Београд престолницу свогу. Хош нам Ге живо у памети и пред очима насликан и други догађа!, када таа охолн непршатељ наш што хтеде да поништи Београд, као понизан слуга, овде предаге кључеве градске и слуша господара србског. Опомените се онога тренућа, када незаборављени кнез Михаил примаше кључеве од овога града, где беше легло душманско, од куда враг рода нашега насрташе на Београд, на Србшу и држаше 1е као робињу у тешким оковима. 0, како беше то днлотан