Пастир

235

призор, када дични кнез Михаил, победоносно улазаше у град с господом, народом и вогском свошм! Несећате ди се оне радости, онога усклика, оне милине, ко1а обузимаше срца србска? Не виђасмо ли на другима и на своме лицу сузе од усхићења, што се Србша ослобођава злотвора, што се кидаГу ланци, кош Ге окиваше, што се ломе стреле кохе су спремљене да пробада1у срце, да удараГу у главу Србина? Па можемо ли, смемо ли да заборавимо оваГ догађаГ, кош Ге толико корисне посљедице донео србскоГ слободи, србскоГ Гачини и снази, србскоГ сигурности и напредку? Но знамо да 1е с овим славним догађагем, неразлучно везано и име знаменитог србског господара, па можемо ли заборавити Михаила Обреновића III., кога ге, ах, крвничка освета лишила живота зато, што под љим брзо напредоваше Србта? Злотвори србски мишљаху да ће убшством кнеза Михаила одузети Србши могућност за напредовање, да ће Ге бацити натраг нередом и међусобним распрама. Али Ге неправда сама себе изневерила, лаж Ге савзу себе преварила. Хер гле, задобивени Михаилом градови, осташе у рукама насљедника његовог племенитог господара србског Милана Обреновића IV., Београд се одева у нову хаљину, добива нови облик, напредуГе украсом и лепотом под заштитом божше милости и божте правде, ири управи своге народне владе србске, коГа високо држи заставу Обреновића као символ слободе, родољубивости, напредка, слоге и угединења србскога народа. Нема међу нама живима кнеза Михаила, али му 1е дело остало и овековечи ће име његово, ко 1 е ето и ми савременици, коГе ће и потомство с благодарношћу спомињати. 0, како Ге мудра истина изречена у св. писму, коГе вели: боље Ге стећи добро име, него велико богатство, гер богатство пропада, растура се, а добро име остаге на векове ? Нека Ге благословен спомен кнезу Михавлу , кош помоћу *