Пастир

300

Релнгшозви обичат у народу старовлашкош. (од Светозара В. Поповића 1;. и учит.) (Продужење.) На прошењу испита1у приГатељи Гедан другоме срца, могу ли и они у љубави и пршатељству живети , кад су већ наумили млађе своГе неразлучном свезом да вежу, и то потврђуГу љубљењем. То 1е њихово, при1атељства закључење; а за брачне постош испит, по правилама наше православне цркве пред свештеником и сведоцима у цркви, па после трекратног оглашења тек сљеду1е венчање (бракосочетање), — али пртатељи, као што реко, закључугу свохе прихатељство при прошењу. Та и какви би био живот, оне невхесте и младожење, кад су им сродници у свађи и омрази? — Заиста чемеран! При самом венчању, постош доста уобичахених сугевхериха у овом краху народа српског. Тако невгеста, гди год што има закопчано на хаљинама одкопчава при венчању, — па тим држи, да се умножава плодочадихе мушког пола. Пази да хаљинама младожењу свога недодирне, с тим ће раздор у кућу донети. Младожења опет мотри да се невхеста куд не окрене, с тим држи да ће му у животу бити неверна, и многа, многа друга гадна сухевхериха, коха су заостала у Србству хош од времена незнабожачког, или су Турци посеГали међу њих. Обично се збира 10—20 сватова , — како гди. и како Ге кош домаћин имућниш те више родбине и комшиха позове. Од тих Ге Гедан стари сват. Стари сват има чест и одахе му се као и куму; њега сви сватови слушати и повиновати му се мораху, а он за све нереде догодивше се у сватовима одговара и утишава их. Даље има вогвода , а ти мораху бити зетови младожење. Они су нахраскалашниш у сватовима; а има и варгактар. Бархак обично праве од две мараме, беле и црвене, кохе хедно за другу пришиху,